Koronavirus testira i tržište nekretnina

Autor: Filip Leskaroski, osnivač FinMedia Investments

Prvi slučajevi koronavirusa su registrovani u velikom broju evropskih zemalja, stotine međunarodnih letova je otkazano poslednjih nedelja usled povećanja broja zaraženih i vlade evropskih zemalja su već preduzele prve preventivne mere radi zaštite lokalnog stanovništva.

Pored pomenutog uticaja, još jedno je sigurno – koronavirus će imati i implikaciju na stanje globalne ekonomije u 2020. godini koju su stručnjaci ocenjivali još ranije kao mogući okidač početka nove krize.

Ekonomiski stručnjaci već procenjuju negativan uticaj novog virusa otkrivenog u kineskom Vuhanu na rast globalnog BDP-a i njegovu potencijalnu refleksiju na tržište nekretnina, posebno u područjima gde azijski investitori imaju značajan udeo u transakcijama nepokretnostima.

Uticaj koronavirusa na tržište nekretnina u Evropi i dalje je pod znakom pitanja, budući da su rezultati sa tržišta do sada objavljeni zapravo podaci s početka godine kada zaraza još uvek nije u značajnoj meri pogodila Stari kontinent.

Stoga, mnogi su saglasni da treba sačekati najnovije rezultate pregleda transakcija i razvoja cena nepokretnosti, iako investitori na svetskom tržištu već pokazuju znake zabrinutosti.

Hotelska industrija na izazovu pre nego tržište nekretnina u celosti

Važan pokazatelj prilikom analize kratkoročnog uticaja koronavirusa na tržište mogao bi da bude pregled likvidnijih vrsti imovine od nekretnina, tj. kretanje hartija od vrednosti i to posebno onih koje su povezane sa nepokretnostima poput pojedinih ET fondova (ETF).

Kada se bolje pogledaju vrednosti istih, može se konstatovati da su kurs ka gubljenju vrednosti već zauzeli mnogi svetski indeksi i ETF-ovi povezani s tržištem nekretnina, prateći ostale evropske berzanske indekse koji su u negativnoj zoni od kraja februara 2020. godine.

Međutim, ono što može biti crvena lampica za jedne investitore ili prodavce, u istom momentu može značiti priliku za kupovinu „nekretnina na popustu” za druge.

Kako stručnjaci navode, najveći uticaj koronavirusa na kretanja tržišta nepokretnosti mogao bi da bude u delovima sveta koji primarno zavise od ulaganja investitora iz inostranstva, navodeći kao primer poznata turistička odmorišta i evropske prestonice.

To se posebno odnosi na tradicionalno zanimljiva kratkoročna boravišta za kineske turiste, te bi u tom smislu najviše pogođeni mogli da budu hotelski i ritejl centri poznatih evropskih destinacija poput Pariza, Londona, Barselone, Rima, Venecije, Milana, Beča, Praga, Minhena, Berlina i Madrida.

Ako pogledamo američke atraktivne lokacije, među mestima s najvišim kratkoročnim rizikom smanjenja broja boravaka azijskih turista u SAD-u jesu turistička hotelska i ugostiteljska industrija u San Francisku, Los Anđelesu i Njujorku.

S druge strane, analitičari su saglasni da osim uticaja na pomenutu industriju, koronavirus može da poremeti tržište nekretnina u određenoj meri i to posebno u drugoj polovini godine kada njegove posledice budu jasnije na globalnom nivou.

Procenjuje se takođe da bi osetniji efekat u ovom trenutku bio ukoliko dođe do otkazivanja većeg broja razgledanja evropskih nekretnina od strane investitora iz Kine, što bi povuklo za posledicu smanjenje transakcija i snažniji pritisak na cenu nepokretnosti.

Kada govorimo o srpskom tržištu, treba pomenuti da je prema zvaničnim podacima najveći broj stranih turista u Srbiji upravo iz – Kine (računajući i Hongkong).

Njih je u našoj zemlji u 2019. godini bilo 144.961, dok je ukupan broj stranaca koji su posetili Srbiju prošle godine bio 1.846.511.

Potencijalni uticaj na industriju nepokretnosti

Prioritetno pitanje na koje su mnogi stručnjaci fokusirani i na koje za sada nemaju odgovor jeste uticaj koronavirusa na kratkoročni razoj cene nekretnina i broj transakcija, ali vrlo je moguće da bolji utisak o posledicama virusa na globalno tržište nepokretnosti može da se dobije ako se isto pogleda iz lokalne perspektive.

Naime, bojazan za usporavanje razvoja u Aziji, Australiji i na Novom Zelandu dolazi kroz analize koje pristižu iz primarnih sektora, tj. rudne i građevinske industrije, kao i lanca snabdevanja.

Kako su naveli stručnjaci u građevinskim i logističkim firmama ovog dela sveta, za sada ne postoji razlog za veću zabrinutost u pogledu dostave materijala poput čelika i ostalih materijala iz Kine koji se koriste širom sveta u građevinskoj industriji.

Ipak, pomenuti stručnjaci su zabrinuti zbog trenutnih potresa tržišta nabavke i logistike usled zatvorenih ili dobrim delom ograničeno prometnih granica između država, te strožih kontrola materijala koji se izvoze kamionima i brodovima iz Kine.

Procene pojedinih građevinskih stručnjaka sa Novog Zelanda jesu da bi otežana situacija sa izvozom materijala u građevinskoj industriji Azije mogla da izazove ozbiljniji efekat ukoliko bi potrajala duže od juna 2020. godine, odlažući pojedine građevinske projekte.

Kina, koja je prema zvaničnim podacima Svetske asocijacije za čelik najveći proizvođač čelika na svetu i pokriva oko 54% ukupne proizvodnje ovog metala u svetu, mogla bi da bude značajan reper za kretanja na tržištima ostalih manjih zemalja koje zavise od kupovne moći njenih građana i velikih investitora.

Kako su i evropske zemlje dobrim delom zavisne od kineskih investicija i trgovine sa najmnogoljudnijom zemljom na svetu, ostaje da se vidi da li bi uticaj koronavirusa mogao da zaista poremeti tržište nepokretnosti u Evropi.

Za sada se taj uticaj ocenjuje kao kratkoročno ograničen, budući da većina ulagača nepokretnosti ipak smatra dugoročnom investicijom i stabilnijom imovinom.

Šta su ETF-ovi?

ETF jeste skraćenica od Exchange Traded Fund, što zapravo znači da su to fondovi koji ulažu u deonice kompanija u određenoj industriji ili na pojedinom tržištu, a deonicama samog fonda se takođe trguje na svetskim berzama.

Investitori kupovinom ETF deonica zapravo kupuju udeo u fondu koji novac ulaže u određenu industriju ili tržište i pasivno su vođeni, što znači da velikim delom kopiraju berzanske indekse i imaju niže troškove od fondova koji su aktivno vođeni profesionalnim portfolio menadžerima.