Početak rešavanja problema

Intervju: GORAN STOJILJKOVIĆ, predsednik Odbora Grupacije suve gradnje Republike Srbije pri Udruženju za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije; rukovodilac tehnike i primene suve gradnje u kompaniji Knauf Zemun d.o.o

 

Zakon o građevinskim pro izvodima došao je vrlo kasno. Trebalo je da bude izrađen pre više od desetak godina, paralelno sa nastojanjima Srbije za ulazak u EU i na osnovu Direktive i kasnije Uredbe Evropske unije 305/2011 o građevinskim proizvodima, na kojoj je ovaj Zakon trebalo da se bazira, smatra Goran Stojiljković, predsednik Odbora Grupacije suve gradnje Republike Srbije pri Udruženju za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu Privredne komore Srbije, kao i rukovodilac tehnike i primene suve gradnje u kompaniji Knauf.

Sa stanovišta proizvođača i uvoznika građevinskih materijala, Zakon je doneo određeni boljitak, ali je i prolongirao rešavanje određenih problema jer nije odredio prelazni period u kome će važiti i stari SRPS i EU standardi i čeka se izdavanje Tehničkih propisa kao podzakonskih akata“, ističe Stojiljković.

NEDOSTATAK TEHNIČKIH PROPISA

Kao veliki pozitivan efekat donetog Zakona, Stojiljković ocenjuje mogućnost da uvoznici građevinskog materijala Izjave usaglašenosti za materijale i sisteme za koje ne postoji srpski Tehnički propis mogu direktno da primene. To znači da je Zakon rešio problem iz ranijih godina koji se odnosio na priznavanje stranih atesta, za materijale i proizvode koji se uvoze iz zemalja članica Evropske unije u Srbiju.

Naime, ukoliko za određene sisteme i proizvode ne postoje tehnički propisi, Zakon omogućava priznavanje stranih Izjava o usaglašenosti i Izveštaja o ispitivanju, što se ocenjuje kao pozitivan efekat, dovoljno je mišljenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da nije potrebno proći kroz proces priznavanja strane isprave. „Taj deo zakona rešio je veliku većinu problema“, navodi Stojiljković.

„Problem je što novi Zakon ne prepoznaje CE znak (oznaka kvaliteta proizvoda iz EU), niti Deklaracije o performansama, što praktično znači da proizvođači građevinskog materijala za koje ne postoji tehnički propis nisu u obavezi da izdaju deklaraciju o performansama“, kaže Stojiljković i ističe da bi celokupnu tu oblast Zakon trebalo bolje da defniše.

Prema rečima rukovodioca tehnike i primene suve gradnje u kompaniji Knauf problem je upravo u nepostojanju tehničkih propisa. „Izašao je Zakon o građevinskim proizvodima i Zakon o planiranju i izgradnji, koji kaže da će se za određenu grupu proizvoda i sistema izraditi tehnički propisi, a koji do sada još uvek nisu urađeni. Knauf je ponudio svoje stručnjake da pomognu u izradi ovih propisa“, kaže Stojiljković i navodi da je u pitanju veliki posao jer je za kreiranje tehničkih propisa neophodno najmanje šest meseci do prvog predloga.

Poteškoće nastaju i zbog toga što srpski Tehnički propisi ne prozivaju evropske standarde, a oni su u Institutu za standardizaciju Srbije (ISS) objavljeni kao SRPS EN standardi –znači domaći standardi. Da bi bili obavezujući treba raditi na tome da harmonizovani evropski standardi uđu u nove srpske Tehničke propise.“

Na rešavanju ovog problema se radi. Na poziv Insituta za standardizaciju Stojiljković se uključio u rad komisije za harmonizaciju evropskih standarda u oblasti gipsa i praktično su svi standardi u oblasti gipsa prevedeni na srpski jezik i usvojeni. „Ali da bi njihova primena bila obavezujuća morate da imate odgovarajuće tehničke propise“, izirčit je naš sagovornik.

PROBLEM DEKLARACIJA O PERFORMANSAMA

Kao jedan od problema Stojiljković navodi i činjenicu da Institut za ispitivanje materijala nije akreditovan za ispitivanja po evropskim standardima. „To praktično znači da građevinski proizvodi koji se proizvode u Srbiji, a namenjeni su izvozu u Evropsku uniju moraju dva puta da se sertifkuju. Jednom po standardima kvaliteta Srbije i zatim po evropskim standardima. Ispitivanja po SRPS EN standardima naš Institut IMS  nije akreditovan da radi, a stručno je osposobljen za to. Verovatno nedostaje deo opreme“, navodi naš sagovornik. Stoga je neophodno akreditovati telo u Srbiji koje bi moglo da vrši ispitivanja po evropskim standardima.

Kada govorimo o ispitivanju npr. požarne otpornosti proizvoda i sistema, važno je napomenuti da Zakon ne priznaje inostrane Izveštaje o ispitivanju za koje postoji srpski Tehnički propis i koje je moguće ispitati u IMS što je sa jedne strane dobro. „To znači da proizvode koje ste jednom ispitali u inostranim laboratorijama morate ponovo ispitati u IMS. Prema proceduri od pre otprilike tri godine Izveštaj o ispitivanju nema rok važenja, ali sada je za dobijanje SERTIFIKATA pored Ispitivanja požarne otpornosti potrebno ispitati Klasu negorivosti (ispituju se po standardu SRPS U.J.040. iz 1987. godine), iako je Klasa negorivosti deklarisana Deklaracijom o performansama proizvoda prema Uredbi EU 305/2011 i Brzinu širenja plamena (ispituje se po standard koji je povučen SRPS U.J.060.). Tek na osnovu ova tri Izveštaja Sertifkaciono telo izdaje SERTIFIKAT O USAGLAŠENOSTI. Ceo proces je doveden do apsurda i po pitanju mogućnosti i kapaciteta IMS, ogromnog fnansijskog nameta proizvođačima, ali i stvarne potrebe (držeći se slepo starih prevaziđenih standarda i propisa). To dovodi u neodrživu situaciju i proizvođače, uvoznike građevinskog materijala tako i IMS. Apsurno je to da Izveštaji o ispitivanju nemaju rok važenja, ali zato Sertifkat važi šest godina sa OBAVEZNOM kontrolom saobraznosti na svake dve godine (ponovno ispitivanje)“, navodi Stojiljković.

U pitanju je ozbiljan finansijski namet. Naime, za preko 40 sistema suve gradnje koje bi Knauf trebalo da ispita to zahteva dodatnih 160.000 evra ulaganja.

Pored fnansijskih izdataka javlja se i problem u samom trajanju ispitivanja. Za ispitivanje požarne otpronosti npr. 40 Knauf sistema potrebno je otprilike 20-25 radnih nedelja što znači da bi IMS ispitivao više od sedam meseci samo Knauf sisteme, što je interval koji se sa ovakvim rešenjem ponavlja na svake dve godine. To je po meni neodrživo“, objašnjava Stojiljković.

Kao rešenje ovog problema naš sagovornik predlaže da se PRIZNAJU strani Izveštaji o ispitivanju kao i za sisteme i materijale za koje ne postoji srpski Tehnički propis, da se IMS ovlasti da vrši kontrolna  ispitivanja i izdaje VAŽEĆE Sertifkate ili Izveštaje (u zavisnosti od stava Sertifkacionog tela Srbije) koje bi prepoznavali i Sektor za vanredne situacije, Sertifkaciono telo Srbije i kompletno građevinarstvo. Na taj način izbegelo bi se ponovno pravljenje zagušenja u izdavanju dokaza o ispitivanju na primer požarne odgovornosti. Rezultat bi bio konačno uvođenje održivog sistema kontrole kvaliteta ugrađenih PP sistema, približili bi se zakonodavstu EU, a samo građevinarstvo podiglo kvalitet i kontrolu sigurnosti UGRAĐENIH građevinskih materijla i bilo pošteđeno mogućih nesuglasica i problema.

NEOPHODAN PRELAZNI PERIOD

Iako je u odnosu na situaciju od pre pet godina, kada je praktično nastao kolaps pri izdavanju rešenja o priznavanju stranih izjava o usaglašenosti i kada se čekalo i po 18 meseci na izdavanje, napravljen veliki pomak, neophodno je da Zakon u ovom obliku dobije određene izmene kako bi se ova oblast bolje uredila.

Trebalo je predvideti prelazni period u kom bi se defnisalo važenje pojedinih standarda i omogućilo postojanje dvojnih, odnosno važenje i domaćih i evropskih standarda, do ulaska Srbije u Evropsku uniju, kada bi se odredio rok važenja domaćih propisa. Ne znam koji zakonski akt bi to trebalo da reguliše, verovatno bi to trebalo da bude sadržaj novih tehničkih propisa. Sa stanovišta gipsa kao građevinskog materijala, za koje ne postoji srpski tehnički propis, trebalo bi defnisati ili priznavanje svih isprava iz Evropske unije ili akreditovati IMS za sertifkaciju. Takođe je neophodno omogućiti da se Institut za ispitivanje materijala akredituje kako bi mogao da vrši ispitivanja po evropskim standardima.“

Kako zaključuje Stojiljković Zakon o građevinskim proizvodima je dobar, jer je počeo da rešava nagomilane probleme, ali da bismo dobili potpunu implementaciju neophodni su nam tehnički propisi i angažovanje stručnjaka koji će rešiti njihovo donošenje.

U celokupnom procesu neophodna je i edukacija, posebno imajući u vidu i nove tehnologije i materijale. Moramo ubrzati proces približavanja primeni savremenih materijala, tehnologije i sistema, jer je to u našem interesu. U okviru Pivredne komore Srbije, Udruženje Suve gradnje već je napravilo pomak u tom smislu, izdavanjem Normativa o utrošku radne snage i materijala za suvu gradnju. „To je veliki napredak i Privredna komora Srbije napravila je pomak u sređivanju problema u ovoj oblasti građevinarstva.  Izdavanje Standardizovanih normativa iz suve gradnje trebalo bi da bude podsticaj za osavremenjivanje i ostalih normativa za savremene građevinske materijale. Od septembra Grupacija suve gradnje Privredne komore Srbije organizovaće edukaciju za Primenu ovih normativa i načinu obračuna suvomontažnih radova za montere suve gradnje, građevinske frme, nadzorne organe, i sve koji se bave suvom gradnjom“, zaključuje Stojiljković.