Šta je neophodno za uspešnu ekspanziju na nova tržišta?

Savet investitorima koji razmišljaju o ulaganju na inostrana tržišta bio bi da prouče koliki je porez na imovinu, kao i Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljama koje razmatraju za ulaganje, ističe Katarina Predić, partner u kompaniji Eurofast Global.

„Odluku treba doneti u skladu sa informacijama o tome sa kojom zemljom Srbija ima najpovoljniji ugovor u pogledu toga kako se tretira prihod od nekretnina, kapitalna dobit od prodaje nekretnina kao i porez na dividendu.“

Što se tiče generalnog aspekta rizika pri ulasku na strano tržiste nekretnina, ključ je u pažljivom proučavanju svih aspekata koji su za svako tržište posebni i specifični, ističe naša sagovornica. „Naravno, sa pravne strane, osnovno je da se uradi besprekoran title search, što će reći, da ne bi bilo iznenađenja, kada kupujete nekretninu, budite sigurni da je upisana u katastar, da nema nikakvih nejasnoća ni prekida u vlasništvu i proverite da li je predmetna nekretnina pod nekim teretom kao što je hipoteka banke, sudski spor, itd.“

Da li su investitori iz zemalja koje nisu članice EU u nepovoljnijem položaju u odnosu na investitore iz zemalja članica, ukoliko apliciraju za poslove na teritoriji EU?

Nije mi poznato nikakvo takvo razgraničenje u privatnom sektoru. Kada se radi o javnim nabavkama i tenderima od strane države, čak i ako se traži lokalno državljanstvo, to se uvek može prevazići osnivanjem pravnog lica u lokalu. Što se samih građevinskih dozvola tiče, u svetu, kao i kod nas, strani investitor koji se prijavljuje za dobijanje građevinske dozvole mora da ima registrovanu firmu u lokalu, kao i da ispunjava sve ostale uslove iz lokalne zakonske regulative. To nije više strano već domaće pravno lice.

Da li u pojedinim zemljama postoje određene beneficije za inostrane investitore u real estate sektoru i koje bi to olakšice bile?

Ako mislite na oslobađanje od poreza na imovinu i prihod ili dobitak od iste kao olakšicu, ona kao takva, ne postoji, ali se u nekim zemljama, uključujući i našu, definišu nedovoljno ekonomski razvijena područja i onda se za investiranje kupovinom nekretnine u tim oblastima daje paket mera i olakšica ako će investicija doprineti razvoju lokalne ekonomije. Kod nas se recimo može u devastiranim regijama dobiti zemlja ako će investicija pomoći razvoj lokalne ekonomije.

Što se tiče indirektinih beneficija, u nekim zemljma se može dobiti državljanstvo kupovinom nekretnine određene vrednosti a u nekima boravak i pravo rada u EU.

Postojale su brojne nedoumice po pitanju oslobođenja od plaćanja poreza na dodatu vrednost u gradjevinarstvu. Kako ocenjujete poreski sistem Srbije kada govorimo o ovom segmentu industrije?

U cilju stimulacije građevinarstva, zakonodavac je značajno proširio obim oslobađanja od PDV-a. Ranije su samo glavni izvođači koji fakturišu radove na izgradnji objekta investitoru bili oslobođeni PDV-a, a izmene od pre tri godine, tačnije od 15. oktobra 2015. donele su oslobađanje svih subjekata koji  pružaju usluge u oblasti građevinarstva kada pružena usluga po svojoj prirodi pripada nekoj od šifara delatnosti nabrojanih u Pravilniku o utvrđivanju dobara i usluga iz oblasti građevinarstva za svrhu određivanja poreskog dužnika za porez na dodatu vrednost. To će reći da se ne gleda za koju je delatnost pravno lice registrovano, već da li pružena usluga po svojoj prirodi pripada jednoj of šifara nabrojanih u Pravilniku. Ovo oslobađanje je primenljivo ako su obe strane u sistemu poreza na dodatu vrednost ili ako je primalac usluge organ uprave koji obavlja poslove upravljanja. Dva su praktična pitanja koja izazivaju nedoumice i brojne upite Ministarstvu finasija: jedno je kada obveznici nisu sigurni da li njihova pružena usluga po svojoj prirodi pripada nekoj od pobrojanih šifara, a druga je koji se organi uprave bave poslovima upravljanja. Tako je moleraj oslobođen poreza, a pružanje građevinske usluge školi ili komunalnom nije jer oni, mada jesu organi uprave, ne obavljaju poslove upravljanja.