Nova uloga arhitekata u građevinskim projektima

Arhitektonska misao je odavno postala globalna i ona ne prepoznaje granice kao takve. Njena materijalizacija svakako da poprima specificnosti mesta na kome se realizuje u onoj meri u kojoj se razlikuju kulture, društva, klima, među mnogim aspektima koji oblikuju arhitekturu, ističe arhitekta Danilo Dangubić, odgovarajući na pitanje gde je arhitektura u Srbiji u odnosu na svet.

„Teško je govoriti o Arhitekturi kao lokalnoj pojavi. Kao struka, arhitektura je sastavni deo velike industrijske grane i najpodložnija je turbulencijama u njoj. Ona deli sudbinu svih struka i profesija koje su uključene u izgradnju našeg okruženja. U Srbiji se sve više osvešćuje kapacitet i značaj arhitekture u procesu stvaranja jednog projekta i to je jako dobro. Sve više objekata nosi “potpis” arhitekte, redefinišu kulturu življenja i svrstavaju se u kulturnu građu gradova i države. Trenutno se nalazimo u ekspanzivnom investicionom ciklusu i bitno je da ne propustimo priliku da izgradimo što više značajnih arhitektonskih objekata, a što manje zgrada. To će svrstati Srbiju na mapu svetske arhitekture“, naglašava direktor arhitektonskog biroa Danilo Dangubić Architects.

Koliko je promenjeni profil kupaca promenio danas stanogradnju iz ugla arhitekture?
Čovek je epicentar arhitektonske svesti sa svim svojim osobenostima, potrebama i načinom života. Kao takav on je samo u jednom trenutku u ulozi kupca, a većinskim delom života on je korisnik koji se saživi sa prostorom u kome živi. On oblikuje taj prostor i prostor oblikuje čoveka. Za mene kao arhitektu je prevashodno da stvorim kvalitetan, inspirativan i intuitivan prostor za život koji je fleksibilan da odgovori na različite koncepte života u trenutku i kroz vreme. Stanogradnja kao tipologija je prošla najveći put transformacije u Srbiji. Ceo model je redefinisan, način na koji se stambeni objekti finansiraju, projektuju, grade i na kraju prodaju. Više od pedeset godina stanovi u Srbiji su se ”dobijali” te je koncept kupovine i tržišta relativno nov i tek sada dostiže punu afirmaciju. Ljudi su sve više informisani o kvalitetima i performansama koje arhitektura pruža i na pozitivan način zahtevniji kada je njihov budući životni prostor u pitanju. Tako da se ne bi složio da se radi o promeni profila koisnika već da svaki korisnik predstavlja jedinstven profil. Kada se na to doda faktor vremena i promene u zahtevima i potrebama svakog korisnika dolazimo do veoma kompleksnog modela stanovanja sa kojim se svi suočavamo. Upravo ta raznolikost korisnika za koje projektujemo je potencijal da kreiramo inspirativne i inovativne prostore i objekte.

Na koji način obezbediti dodatnu vrednost budućem kupcu, odnosno korisniku objekta? Kojim principima se vodite?

Objekat kao arhitektonsko delo je najznačajnija dodata vrednost koju korisniku možete dati. Prepoznatljivost i jedinstvenost arhitektonskog koncepta i oblikovanja izdvaja jednu nepokretnost od druge čineći je prepoznatljivom. Arhitektonski kvalitet u materijalizaciji i detalju obezbeđuje dugovečnost objekta što je još jedan značajan parametar koji kvalitativno opredeljuje vrednost objekta. Energetska održivost i efikasnost je od krucijalne vrednosti za jedan objekat. Putem energetskih performansi mi kreiramo komforniji životni prostor, produžavamo vek objekta, racionalizujemo njegovo održavanje i činimo velike uštede u njegovom funkcionisanju. Posebnu vrednost projektu daje koncept života koji u njega ugradite. On se prevashodno odnosi na sve one jedinstvene životne rituale koje život čine ispunjenim i kvalitetnim a koje je arhitektura objekta podržala kroz oblikovanje prostora, materijalizaciju i svetlo.

Koliko određeni trendovi, poput zelene gradnje, menjaju današnju arhitekturu?
Trendovi nisu svojstveni arhitekturi jer ona dugoročno koncipira kvalitete od najvećeg značaja i potreba čoveka, dok su trendovi kratkoročni i limitirani specifičnom fascinacijom. Priroda je sastavni deo sistema kvalitetnog života i samim tim je koncept prirode integralni u arhitektonskoj svesti. Kao trend u projektima, priroda i zelenilo su neretko banalizovani i dovedeni do apsurda u perverznom tretmanu gde se kose sa osnovnim konceptom održivosti i energetske efikasnosti. Objekti su svakim danom sve veći generatori energije, sve bliži smo danu kada će dostići nivo efikasnosti toliki da će moći da odaju i razmenjuju višak energije. Upravo u tom trenutku, objekti će prestati da budu zagađivači i to će biti najveći suštinski doprinos Arhitekture zelenilu. Upravo je ovo koncept koji je integralni deo svakog projekta na kome radim. Efikasnost i visoke performanse u svakom aspektu Arhitekture stvaraju sve autonomnije objekte koji ne zavise od infrastrukture već je koriste da bi međusobno komunicirali i razmenjivali energiju i resurse. Gradovi sa takvim objektima predstavljaće urbani ekvilibrijum naspram konglomerata zavisnih potrošača kakvim ih danas znamo. Vodeći se ovim principima mi već danas stvaramo Arhitekturu u kojoj su čovek i priroda generatori ideje svakog projekta.

U odnosu arhitekata sa investitorom – koliko svaki od ova dva činioca treba da bude uključen u proces donošenja odluka?
Gotovo da ne postoji uspešan projekat bez uspešne i bliske saradnje investitora i arhitekte. Upravo su ti projekti kruna i manifestacija tog zajednickog rada. Gradnja je dugotrajan i zahtevan proces koji iziskuje blisku saradnju i poverenje investitora i arhitekte kako bi mnogobrojni učesnici procesa obavili i doveli svoju specijalnost na najviši nivo. Oni vode ogroman tim stručnjaka i specijalista kroz realizaciju projekta. Od oblikovanja koncepta, kroz definisanje budžeta i njegove realizacije pa do samog čina otvaranja objekta investitor i arhitekta komuniciraju jednu, istu ideju svako svojim jezikom. Od donošenja odluka mnogo je bitnije da investitor i arhitekta učestvuju u usvajanju koncepta, okvira i svih parametara koji definišu projekat, da jedan drugoga stimulišu da postignu maksimum u izazovima koje svaki projekat pruža.

Čini se da arhitekte danas imaju novu ulogu (product integrator) u okviru celokupnog građevinskog projekta. Šta tačno podrazumeva ta uloga? Kakav je vaš pristup?


Arhitektura kao profesija je redefinisala sebe krajem i početkom ovog veka i postala prostor ili platforma za mnoge specijalnosti, a prevashodno omogućavajući komunikaciju među njima. Mnoge analitičke specijalnosti su našle svoje mesto u okviru arhitektonskog koncept dizajna. Nove tehnologije komunikacija i medija su sada integralni deo procesa stvaranja onoga što u klasičnom smislu reči nazivamo arhitekturom. Tako da se može reći da je arhitekta upravo integrator svih specijalnosti koje učestvuju u kreiranju i stvaranju objekata i gradova. Od samog koncept dizajna, arhitekta integriše ideje i zahteve investitora, finansija, marketinga, energetske efikasnosti, real estate-a, da bi na kraju i bio deo real estate tima kako bi dao podršku i iskomunicirao tehničko tehnološke kvalitete krajnjem korisniku i doprineo afirmaciji novostvorenog objekta. Upravo u tome se ogleda moj pristup arhitekturi i procesu stvaranja objekata. Koncipiranje vizije, preuzimanje odgovornosi i vođenje tima najrazličitijih specijalnosti do konačne izgradnje te ideje.

Ukratko o Danilu Dangubiću

Danilo Dangubić vodi arhitektonski biro Danilo Dangubić Architects u Beogradu. Diplomirao je arhitekturu na prestižnoj školi arhitekture Architectural Association u Londonu gde je i predavao nakon završenih studija. Osnovne studije arhitekture završio je na Drury Univerzitetu u Americi. Autor je projekata objekata kulture, poslovanja i stanovanja među kojima je i nedavno realizovani stambeno-poslovni objekat SK12 Koncept života u Pančevu.