Dansko rešenje za efikasno upravljanje energetskim potencijalom

Danska je danas evropski lider u štednji energije i implementaciji najnaprednijih energetskih rešenja. Na koji način su ovi zavidni rezultati ostvareni i šta bi Srbija mogla da implementira, razgovarali smo sa Brankom Crnčevićem, direktorom Termoneta, kompanije koja zastupa programe danske energetske grupacije iz oblasti termotehnike.

Šta čini osnovu jednog ovakvog ambicioznog plana Danske?

Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor. Osnova su sigurno tradicija, ekonomija, efikasno upravljanje energetskim potencijalom i rešenja u finansijskim ulaganjima.

Potrebno je pogledati u prošlost, tačnije u 1903. godinu, kada je u Kopenhagenu izgrađena prva spalionica komunalnog otpada, koja je pored tople vode za grejanje, davala i električnu energiju preko parne turbine (kogenerativni proces).

U vreme energetske krize 70-ih godina prošlog veka danska vlada je donela niz akata kojima je opredelila budući energetski razvoj – akt o proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, akt o daljinskom grejanju, akt o daljinskom hlađenju, akt o energetskoj efiksnosti i građevinarstvu itd. Vlada je donela i niz podsticajnih uredbi vezanih za porez, subvencije i niz mehanizama za njihovu realizaciju. Uvedene su i nove takse na energetsku potrošnju. Suština je u što manjoj zavisnosti od uvoznih energenata, fosilnih goriva i što većem oslanjanju na raspoložive obnovljive, domaće, izvore i domaću pamet.

Pomenuo bih izvanredan rezultat Danske u racionalizaciji potrošnje energije – naime, bruto potrošnja energije u Danskoj ostala je približno nepromenjena od 1975. godine, a u istom periodu, bruto domac´i proizvod (BDP) porastao je za preko 100%. Ovo je rezultat značajnih poboljšanja efikasnosti  kod krajnjeg korisnika, kao i prelaska na kombinovane i obnovljive energetske izvore. Trenutno, energija iz obnovljivih izvora pokriva oko 30% ukupne potrošnje. Interesantan podatak je da se 40% ukupne potrošnje energije u Danskoj odnosi na zgrade, a i dalje postoji značajan potencijal za smanjenje te potrošnje. Kao baza svega pomenutog je zdrava i jaka ekonomija. Time je ceo sistem zaokružen, a odlukama i planovima data realnost i zdrava perspektiva.

Pametni gradovi koji se sve češće pominju, počivaju na pametnim mrežama. Šta je pametna mreža i šta mora da obezbedi?

Pametna mreža, definisana kao sigurna mreža prenosa energije od izvora do krajnjeg korisnika, u svojoj suštini predviđa dvosmerni komunikacioni sistem uređaja vezanih za merenje i kontrolu energetskog sistema. Obezbeđuje brzu i sigurnu komunikaciju čiji je cilj prikupljanje relevantnih podataka i formiranje njihove baze, kako bi se krajnjem korisniku obezbedila sigurna i pouzdana usluga.

Pametna mreža mora da obezbedi integraciju svih energetskih izvora u jedinstven distributivni sistem, što uključuje generaciju obnovljivih izvora, toplotne pumpe, energetska skladišta, mrežu napajanja elektro-automobila itd.

Obezbeđenje efikasnosti dnevne operativne mreže leži u automatizaciji, nadzoru i operativnosti u realnom vremenu. Detaljne operativne informacije obezbeđuju brzu detekciju grešaka, zatim bolje razumevanje i upravljanje tehničkim i ne-tehničkim gubicima, što vodi ka otimizaciji, kvalitetnom održavanju i većoj efikasnosti sistema. Podaci sa pametne mreže obezbeđuju bolje planiranje, projektovanje kapaciteta i kvalitet snabdevanja. Veoma važno je obezbeđenje direktnog učešća krajnjeg korisnika u upravljanju potrošnjom energije. Na pametnu mrežu su direktno povezane mikro mreže, koje kao funkcionalne celine obezbeđuju direktno povezivanje obnovljivih energetskih izvora u globalni sistem, a najčešće su kontrolisani od strane krajnjeg korisnika.

Koliko je Srbija daleko od primene ovakvih rešenja?

Srbija već nekoliko godina radi na rekonstrukciji energetskog sistema. Zamena ili rekonstrukcija energetskih postrojenja, uvođenje savremenih uređaja za merenje, nadzor i upravljanje, izgradnja različitih obnovljivih izvora – sve to ide u pravcu uštede energije, ali na ovom nivou ekonomskog i tehnološkog razvoja još uvek smo daleko od postignuća zapadnoevropskih zemalja. Još uvek je prisutna zavidna energetska neefikasnost.

Upravo energetska efikasnost je trenutno najvažnije polje ulaganja kako bismo smanjili specifičnu potrošnju energije koja je trenutno oko 2 puta veća u odnosu na zemlje EU. U Srbiji je evidentan nedostatak prinude od strane države i rigoroznije kontrole kako bi se energetske uštede intenzivirale i zakoni efikasnije primenjivali. Prihvataju se projekti koji ne predviđaju odgovarajući nivo energetske uštede, a sve u cilju smanjenja investicije. Neizbežno je prihvatiti činjenicu da su energetska efikasnost i ušteda energije nacionalno pitanje, a ne pitanje volje pojedinih investitora ili rasoloženja pojedinih korisnika.

 Obzirom da je Termonet predstavnik Kamstrupa u Srbiji, možete li nam bliže predstaviti ovu dansku kompaniju? Zbog čega je Kamstrup svetski lider u proizvodnji merila toplotne energije, merila električne energije i vode?

Kamstrup je vlasnik svih pogona za proizvodnju navedenih mernih uređaja koji se koriste za merenje individualne potrošnje energije, hladne i tople vode, kao i istih uređaja na distributivnoj mreži i u industriji. To omogućuje izbor najkvalitetnijih materijala i komponenti od kojih je proizvod sačinjen. Tu nije pravljen kompromis. Najduži radni vek i najmanje ulaganje u servis i održavanje ga izdvaja u odnosu na konkurentne proizvode.

Permanentno ulaganje u razvoj novih tehnologija i korisničkih mogućnosti mernih uređaja ga stavlja na sam vrh liste proizvođača čija se oprema preporučuje za ugradnju u sisteme merenja i uštede energije. Poseduje izvanredan softver i hardver za komunikaciju, očitavanje i analizu podataka sa energetske mreže, kao i podataka kod individualnih korisnika. Planiranje i menadžment u energetici počinje i završava se analizama sa Kamstrupovih mernih uređaja.

 

Koje sve usluge Termonet pruža svojim klijentima?

Termonet doo, od svog osnivanja 2001.godine, kao predstavnik komanije Kamstrup i drugih kompanija danske energetske grupacije, zaokružuje ponudu opreme koja se ugrađuje u sisteme predaje, regulacije i merenja, pre svega toplotne energije – u toplotne podstanice, merenje potrošnje energije krajnjih potrošača u stambenim jedinicama, kao i merenje individualne potrošnje hladne i tople vode. Dajemo kompletnu uslugu daljinskog očitavanja sa pomenutih mernih uređaja, kao i daljinski sistem nadzora i upravljanja.

Da bi smo zaokružili delatnost, strateški smo povezani sa preduzećem NS Koncept iz Novog Sada, koje je osnovano iste godine kada i Termonet. Ova saradnja je dala zavidne rezultate u implementaciji opreme za merenje, uštedu energije i automatizaciju, kao i realizaciju daljinskih sistema očitavanja, nadzora i upravljanja.

Realizovani projekti

Termonet je realizovanim projektima prisutan u gotovo svim gradovima Srbije, ali se posebno ističu projekti u Novom Sadu u kome su sva merenja toplotne energije, primarna u podstanicama i sekundarna kod krajnjeg potrošača, isključivo Kamstrupova. Ugradnja i primena Kamstrupove opreme je počela pre 15 godina, funkcioniše i danas, što je direktna potvrda kvaliteta. Takođe je prihvaćen Kamstrupov sistem daljinskog očitavanja. Upravljanja proizvodnjom i daljinskim grejanjem Novog Sada,  automatizacija toplotnih podstanica, izvedena uglavnom danskom opremom, rezultat su stručnog angažovanja preduzeća NS Koncept.