Investicije i benefiti zelene gradnje

TEKST: Savet zelene gradnje, izvršni direktor mast. inž. arh. Dragana Korica

Brojni parametri utiču na cenu zelene gradnje, počev od ambicije koliko želimo da bude zelena, čime se diktira visina startnih ulaganja i činjenice da su ona time veća, ali su i benefiti takve gradnje proporcionalno veći od tog ulaganja. Pomenuti benefiti nisu samo ekonomski već i oni o kojima društveno odgovorni vode računa.

 

Kratkoročno planirano ne deluje motivišuće, ali opredeljujući se za samo neke od zelenih standarda, ne samo da motivacija raste, već postaje opredeljenje kada se sagledaju benefiti koje donosi.

Uzimajući u obzir sve faze životnog ciklusa zgrade (od planiranja, projektovanja, izgradnje, upotrebe i održavanja, preko obnove i eventualnog rušenja) nude se rešenja koja maksimiziraju ekonomske i socijalne dobrobiti, a smanjuju negativni uticaj na životnu sredinu. 

Da bi se podržalo upravljanje i održavanje ovakvih objekata, sve češće se pribegava primeni rastuće pametne tehnologije koja olakšava koordinaciju implementiranih standarda i korisnika, odnosno onih koji upravljaju objektom i održavaju ga. Otuda i sve prisutniji izraz poput „pametne zgrade“.

Dakle, opredeljenjem za zelenu gradnju, primenom njenih standarda i izborom potvrde odabranog u vidu sertfikata (dokaz da ste primenili zelene standarde), inicijalno ulaganje jeste veće u prvobitnom momentu. Istovremeno, svakome u trojstvu – investitor, vlasnik, korisnik ­–  zelena gradnja donosi opravdanost izbora.  

NEKI OD PRINCIPA ZELENE GRADNJE I BENEFITI KOJI PROISTIČU IZ NJIH

Svetske analize pokazuju da zelene zgrade uživaju sve veću potražnju na tržištu. Investitor ima veću cenu prodaje kao i bržu prodaju takvog prostora, dok vlasnici brže rentiraju i postižu bolju cenu rente, a zakupci  duže ostaju u tom prostoru. S druge strane, korisnici imaju uštede tokom perioda korišćenja i  održavanja (energije, vode…). A ovo su samo ekonomski aspekti benefita.

Komercijalni sektor u Srbiji je najaktuelniji sektor koji prati svetske trendove ove gradnje. Razlog tome je sve veći broj stranih kompanija koje se pojavljuju na našem tržištu, koje upravo traže ovakve prostore, kreirajući tako uslove zakupa.

Da bi zaživeo ovakav vid gradnje, koji je više nego dokazano neminovan, neophodan i obavezujući (Pariski sporazum i direktive EU u procesu pridruživanja), mora se promeniti i profil kupca odnosno korisnika. Oni moraju biti informisani i edukovani kako o ekonomskim benefitima, tako i o društvenoj odgovornosti svakog pojedinca kada je održivost u pitanju.

Svet je svestan da je zelena i održiva gradnja sve prisutnija i ubrzava se, a iznad svega, to je nepovratan pravac koji vodi ka uspešnoj i održivoj budućnosti; ulaganja koje ona zahteva će biti sve jeftinija s novim i pristupačnijim tehnologijama. Kada ovakav vid gradnje bude postao „novi normal“, Savet zelene gradnje Srbije će ispuniti svoju misiju.

Dragana Korica jedan je od učesnika okruglog stola "Real Estate - Nova pravila" koji se održava 25.10. u Beogradu