Dijalog – danski recept za održivi razvoj

Tokom 2017. godine obim transakcija u sektoru nekretnina oborio je sve prethodne rekorde u Danskoj i to za 30%. Kao jedan od uzročnika ovakvih kretanja Anders Christian Hougard, ambasador Kraljevine Danske u Srbiji, navodi porast broja stanovnika, posebno u urbanim područjima. Posebno ističe da znatan deo potražnje u Kopenhagenu postoji i zbog povećanja broja stranaca i studenata koje u glavni grad Danske privlače prilika za poslom i obrazovanjem.

Od značaja za ovakav trend su i niske kamatne stope hipotekarnih kredita koje olakšavaju dolazak do sredstava za kupovinu nekretnina. Konačno, celokupan proces je digitalizovan, ističe naš sagovornik, pa je potrebno samo nekoliko klikova za podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu. „Tokom reforme izdavanja građevinske dozvole u Srbiji, ekspertska delagacija  je otputovala u Kopenhagen na razmenu znanja, pa smo zadovoljni što je Danska doprinela napredovanju Srbije na Doing Business listi, što je bila direktna posledica digitalizacije građevinskih dozvola.“

Kada govorimo o efektima trendova koji su pristuni u Danskoj, ambasador ističe da s jedne strane veliki izazov predstavlja značajan rast cena nekretnina. „Visoke cene predstavljaju ograničenje za lokalno stanovništvo. Ali s druge strane, rast potražnje za nekretninama povećava urbani razvoj, što oslikava Nordhavn – nova gradska četvrt u Kopenhagenu. Ova oblast se transformiše iz aktivne industrijske luke u moderno stambeno i poslovno okruženje.

Vizija izgradnje ovakvog naselja morala je da se uklopi u viziju samog Kopenhagena – od obaveznih ekološki prihvatljivih rešenja (obnovljivi izvori energije, mere energetske efikasnosti, sakupljanje kišnice), preko održivog javnog prevoza (metro, autobusi, biciklističke staze), do vrste stambenih objekata koji su dostupni ljudima različitih nivoa prihoda. Ideja nije bila stvoriti „geto“, ni za bogate ni za siromašne, već integrisati sve i građanima pružiti aktivnosti i iskustva, bez obzira na starost, pol, rasu...“

Tokom prethodne godine broj stranih investitora u oblasti nekretnina nadmašio je broj danskih investitora. Šta bi bio danski recept za privlačenje stranih investitora?

Kao što ste i sami naveli na početku, značajan rast obima transakcija nekretninama, naveo je i strance da uvide veliki potencijal ovog sektora u Danskoj. Kako beležimo rast populacije, očekujemo da će se ovaj trend i nastaviti.

Međutim, ako jedna vlada želi da privuče veći broj investitora, stranih ili domaćih, neophodno je da donese ciljane odluke o proširenju i unapređenju infrastrukture, sa posebnim fokusom na javni transport, uz obavezno smanjivanje birokratije i ubrzavanje različitih procedura. Takođe, državne institucije moraju da osiguraju sprovođenje inspekcijskog nadzora i kažnjavanje svih protivpravnih radnji.

Sve veći broj ljudi koji živi u urbanim područjima predstavlja pravi izazov za planiranje, razvoj i funkcionisanje grada, što zahteva pametan pristup koji bi obezbedio optimizaciju grada za ekonomske aktivnosti, potrošnju energije, uticaj na životnu sredinu i opšti kvalitet života. „State of Green“, organizacija koja nudi pametna rešenja u ovim oblastima, celokupnoj problematici prilazi iz ugla danske tradicije. Možete li nam reći nešto više o ovom javno-privatnom partnerstvu?

„State of Green“ je neprofitno, javno-privatno partnerstvo i predstavlja skup više od 600 danskih preduzeća, vladinih i akademskih institucija, stručnjaka i istraživača. Uloga ove organizacije je povezivanje klijenata sa vodećim danskim igračima u cilju da globalnu tranziciju usmere u kreiranje održivog društva, koje odlikuju niska emisija ugljen dioksida i efikasno korišćenje resursa, bilo da se radi o obnovljivoj energiji, energetskoj efikasnosti, upravljanju vodama, otpadom, adaptaciji klimatskim promenama ili integrisanim urbanim rešenjima.

Ono što posebno cenim kod institucije „State of Green“ je što zaista sumira jednu dobru dansku osobinu – dijalog! Okuplja sve relevantne zainteresovane strane i promoviše danska rešenja i zelene standarde, u konstantom dijalogu sa svima. Ni u jednoj oblasti ne može biti isključena niti jedna strana, jer je za dugoročne efekte dijalog nužan!

 

Oko 40 danskih kompanija posluje u Srbiji. Iz kojih industrijskih oblasti ih je najviše?

Danske kompanije koje posluju u Srbiji dolaze iz različitih industrija, od kojih su većina mala i srednja preduzeća. Ipak, čini se da je najzastupljeniji zeleni sektor, sa kompanijama kao što su Grundfoss, Danfoss, Kamstrup, AVK i druge.

Prema Vašim saznanjima, koliko su ove kompanije zadovoljne poslovnim aktivnostima u Srbiji?

Danske kompanije koje ovde posluju su veoma zadovoljne, s obzirom na brojne mogućnosti tržišta. Neke, međutim, kao prepreku pominju obimnu birokratiju. U tom smislu, moramo da pohvalimo napore Vlade Srbije u digitalizaciji svojih usluga, što će povećati efikasnost i produktivnost ne samo u javnom, već i u privatnom sektoru.

U kojoj meri i koliko često se danski privrednici obraćaju Danskom poslovnom klubu za savete kako doći do srpskog tržišta?

Pre dve godine ambasada je osnovala Danski poslovni klub i zadovoljni smo što sve veći broj kompanija odlučuje da postane član ovog kluba. Pored toga, svaka ambasada Danske ima i predstavnika Trgovinskog veća, koji nudi poslovnu podršku danskim kompanijama i drugim relevantnim zainteresovanim stranama.

Imajući u vidu da su danski investitori u sektoru nekretnina bili veoma aktivni u svojoj domovini, da li su zainteresovani i za poslovanje u Srbiji?

Srbija definitivno ima određene prednosti kao destinacija za investiranje, od dobrog geografskog položaja do edukovane radne snage. Ekonomska stabilnost u poslednjih nekoliko godina dodatno pomaže u privlačenju novih investicija.

Svedoci smo rasta sektora nekretnina, prvenstveno u Beogradu ali i u drugim turističkim destinacijama širom zemlje. Verujem da bismo sa izgradnjom infrastrukture, potencijalno mogli da vidimo i određenu zainteresovanost danskih investitora u oblasti nekretnina za Srbiju.

 

Pragmatičan pristup resursima

„U Danskoj je država odredila visoke naknade za potrošnju resursa, što je dovelo do toga da ljudi i kompanije postaju svesniji svoje potrošnje i pokušavaju da pronađu način da uštede novac.

Na kraju krajeva, otpad predstavlja oportunentni trošak. Zašto bacati nešto ukoliko na tome možete da zaradite? Zašto bacati plastiku, ukoliko možete zaraditi njenim recikliranjem? Zašto ne spaljivati određeni otpad i tako stvoriti energiju? Zašto poljoprivredno gazdinstvo ne bi iskoristilo biomasu koja mu je dostupna za energiju i na taj način uštedelo novac? Zaista je tako jednostavno. U Danskoj niko ne želi da baca novac.

Najvažnija lekcija koju treba usvojiti je neophodnost da ljudi postanu svesniji šta je ono šta troše i koliko, i da pronađu različite načine kako da upravljaju resursima. Ukoliko želimo velike promene u ovom segmentu, svakako je neophodno da se na ovu oblast dodatno fokusiraju i državne institucije.“

Njegova ekselencija, ambasador Anders Christian Hougard, otvoriće okrugli sto "Real Estate - Nova pravila" koji se održava 25.10. u Beogradu