Kakve promene diktiraju svetski trendovi i promena profila kupaca nekretnina

Nove vlasnike u Srbiji ima čak 48.000 nepokretnosti, koliko je u prvoj polovini ove godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora, što je za 15% više u odnosu na obim prodaje u prvoj polovini 2017. Njihova ukupna novčana vrednost iznosi 1,6 milijardi evra, što je za 23% više u odnosu na isti period prošle godine. Više od polovine ovih novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu i to 830 miliona evra.

Tržište nekretnina u Srbiji je u svojevrsnom zanosu – raste cena kvadrata, broj aktivnih gradilišta kojih je polovinom godine bilo više od 28.000, a nastavlja se i trend rasta broja izdatih građevinskih dozvola. U prvoj polovini ove godine izdato je oko 45.000 dozvola, što je za 13,2% više u odnosu na isti period 2017. godine.

Prošla godina bila je rekordna za komercijalni sektor nekretnina u Danskoj. Ukupan obim transakcija iznosio je 12,7 milijardi evra, što je za 49% više u odnosu na 2016. godinu. Samo u Kopenhagenu obim transakcija uvećan je za 30% u odnosu na prethodne rekorde iz 2006. i 2016. godine, a najviše transakcija zabeleženo je u okviru rezidencijalnog sektora.

Zahvaljujući visokoefikasnom sistemu hipotekarnih kredita, Danska nudi povoljne uslove za kupovinu imovine, dok i u Srbiji niske kamatne stope predstavljaju jedan od faktora koji je pozitivno uticao na rast tržišta nekretnina.

Kada se radi o investitorima, zanimljivo je primetiti da su u Danskoj domaći investitori predvodili tržište tokom 2016. godine, kada ih je bilo 55%. Ipak, tokom 2017. bilo ih je 46%, dok su vodeću ulogu u investiranju u sektor nekretnina preuzeli stranci (54%).

U finansiranju i izgradnji nekretnina u Srbiji, kako pokazuju podaci revizorske kuće KPMG za prvu polovinu 2017, preovlađuju strani investitori i to iz Južne Afrike, Izraela i Austrije. Zabeležena su veća ulaganja u izgradnju komercijalnih nekretnina, dok je polovina sredstava uložena u sektor maloprodaje. Istraživanje KPMG pokazalo je da investitori u Srbiji od ulaganja u nekretnine ostvaruju 9,25% prinosa od poslovnog prostora, 7,75% od maloprodajnih objekata i 11,25% od ulaganja u industrijske projekte. U Danskoj je prosečni povrat investicija, kada govorimo o komercijalnom sektoru, prošle godine iznosio 8,8%.

Postavlja se pitanje koliko će ovi trendovi rasta da traju. Razvoju novih urbanih područja u Kopenhagenu doprineće nova laka gradska železnica koja će biti puštena u rad 2024. Beograd očekuje izgradnju prve linije metroa 2020. godine, a kako je u intervjuu za Real Estate magazin ukazao Milutin Folić, glavni urbanista Beograda, slični efekti očekuju se i u srpskoj prestonici, stoga „metro mora da ima razvojni potencijal i zbog toga između ostalog trase pokrivaju i delove grada koji se najviše i najbrže razvijaju.“

Kopenhagen trenutno ima oko 1,8 miliona stanovnika i do 2045. godine očekuje porast od 18%, tačnije 317.000 novih građana. Trend urbanizacije ne zaobilazi ni Beograd, pa će tržište nekretnina morati da iznađe načina da odgovori na konstantnu tražnju.

Gde leže glavne razlike između ova dva tržišta, kakve promene diktiraju svetski trendovi i promena profila kupaca, neke su od glavnih tema okruglog stola „Real Estate – Nova pravila“ koji organizuje medijska kuća West Media World, uz institucionalnu podršku Ambasade Kraljevine Danske i Saveta zelene gradnje Srbije. U okviru glavne diskusije učesnici okruglog stola osvrnuće se i na procese realizacije građevinskih projekata i procenu investicija, odnos uloženih sredstava i ostvarenog profita po realizaciji, kao i na značaj i ulogu finansijskog sektora u pojedinačnim građevinskim projektima.

Okrugli sto „Real Estate – Nova pravila“ održava se 25. oktobra u Beogradu, u hotelu Saint Ten, sa početkom od 10.30 časova. Za sve dodatne informacije kontaktirajte nas putem mail-a redakcija@realestate-magazin.rs