Digitalizacija građevinarstva: Otpor promenama više nije opcija

Svake godine na građevinske radove i propratni materijal potroši se oko 10.000 milijardi dolara, ali ova industrija ima veliki problem kada je u pitanju produktivnost, koji joj potencijalno odnosi 1.600 milijardi dolara, navodi Mckinsey Global Institute. Ovo dalje utiče i na rast same industrije, pa je svega četvrtina građevinskih firmi u poslednjih deset godina uspela da ostvari rast na nivou koji ostvaruje lokalna privreda u kojoj radi. Problem je uzrokovan činjenicom da se ova industrijska grana menja veoma sporo i među najslabije digitalizovanim je u svetu.

Velikim projektima neophodno je 20 odsto više vremena za završetak i prelaze budžet u proseku za oko 80 odsto. Planiranje projekata ostaje neusaglašeno između kancelarije i lokacije i često je samo na papiru. Ugovori ne uključuju podsticaje za podelu rizika i inovacija; upravljanje performansama je neadekvatno, dok je lanac nabavke daleko od sofisticiranog. Industrija nije prihvatila neke od osnovnih tehnologija koje bi dugoročno donele znatan boljitak. Ulaganje u sektor istraživanja i razvoja u građevinarstvu daleko je iza drugih industrija i iznosi svega jedan odsto prihoda naspram 3,5 – 4,5% u auto industriji. Ulaganja građevinske industrije u informacione tehnologije iznosi manje od jedan odsto prihoda i pored toga što postoji niz razvijenih softverskih rešenja.

Tehnički izazovi sa kojima se građevinska industrija suočava svakako su jedan od glavnih uzroka sporog tempa digitalizacije. Ali treba imati u vidu da su projekti sve složeniji i veći. Rastuća potražnja za građevinskim objektima koji vode računa o ekologiji, takođe znači da se tradicionalne prakse moraju menjati. Poseban problem predstavlja i nedostatak kvalifikovanog kadra. Ovo su sve ozbiljna pitanja koja zahtevaju nove načine razmišljanja i rada. Tradicionalno, sektor se uglavnom fokusirao na postepena poboljšanja, delom iz uverenja da je svaki projekat jedinstven i da je prihvatanje novih tehnologija nepraktično. Imajući u vidu procene McKinsey Global Instituta da će do 2030. godine biti uloženo 57.000 milijardi dolara na infrastrukturne projekte, kako bi se nastavilo sa rastom globalnog BDP-a, ovo bi trebalo da bude veliki podsticaj za građevinsku industriju da identifikuje rešenja koja će transformisati produktivnost sektora.

McKinsey je identifikovao pet oblasti koje bi trebalo poboljšati, kao i načine kako postići taj cilj. Svaka ideja je zasnovana na postojećim inovacijama, praktične su i relevantne i dizajnirane tako da u sinergiji imaju veći uticaj.

  1. Unapređena geodezija i geolokacija

Geološka iznenađenja su glavni razlog zbog kog se projekti odlažu i premašuju budžet. Nesuklađenost uslova zemljišta i procena ranog istraživanja može zahtevati skupe izmene i u poslednjem trenutku zahtevati izmene projekta. Nove tehnike koje integrišu fotografiju visoke rezolucije, 3D lasersko skeniranje i geografski informacioni sistemi koji su omogućeni nedavnim poboljšanjima u tehnologiji bespilotnih letelica, dramatično mogu uticati na poboljšanje tačnosti i brzine.

Fotogrametrija obezbeđuje visokokvalitetne fotografije sa područja istraživanja, ali je neophodno vreme kako bi se pretvorile u upotrebljiv format. Nova LIDAR tehnologija je mnogo brža od konvencionalnih i obezbeđuje visokokvalitetne 3D fotografije koje se mogu integrisati sa alatima za planiranje projekta, kao što je Building Information Modelling. Može projektovati nadzemne i podzemne fotografije projektnih lokacija, a LIDAR se koristi u kombinaciji sa radarima, magnetometrima i  drugom opremom.

Ove napredne tehnike istraživanja upotpunjuju geografski informacioni sistemi koji omogućavaju preklapanje mapa, merenja udaljenosti i položaja GPS-a. Informacije se zatim mogu preneti u druge analitičke i vizuelne sisteme koji se koriste u planiranju i izgradnji objekata. Moderne tehnologije istraživanja danas su pristupačnije nego ikad, što bi trebalo da bude dodatni podstrek industriji u korišćenju novih tehnologija.

  1. Nova generacija 5-D BIM

5-D BIM (Building Information Modelling) je peto-dimenziono predstavljanje fizičkih i funkcionalnih karakteristika bilo kog projekta. Ova metoda uzima u obzir troškove i dinamiku radova u vidu plan svih aktivnosti, koje dodaje dizajn parametrima u 3-D. Metoda takođe uzima u obzir detalje kao što su geometrija, specifikacija, estetske faktore, kao i termalne i akustične osobine. Platforma 5-D BIM omogućava vlasniku objekta, nadzoru i izvođaču da identifikuju, analiziraju i zabeleže uticaj i najmanje izmene na troškove i dinamiku projekta. Vizualizacija i intuitivna priroda ove metode daje izvođačima veće šanse da ranije otkriju rizike i donesu bolje odluke.

  1. Digitalna saradnja i mobilnost

Digitalizacija procesa znači uvođenje razmene informacija u realnom vremenu, čime se osigurava transparentnost, blagovremeni napredak i procena rizika, kontrola kvaliteta i eventualni bolji i pouzdaniji ishodi. Način komunikacije svih koji su uključeni u projekat jedan je od osnovnih razloga niske produktivnosti građevinskog sektora. Ipak, u ovom segmentu već se vide promene. Dostupna su i sve češće se primenjuju različita rešenja zasnovana na cloud-u, koja omogućavaju sinhronizaciju podataka u realnom vremenu, čak i na udaljenim gradilištima, a koja su komercijalno održiva i za vlasnike projekata i izvođače radova svih veličina.

  1. Internet stvari (Internet of Things) i napredna analitika

Kako se uvećava broj projekata, uvećava se i broj ljudi, obim građevinske opreme, količina radova koji se odvijaju istovremeno, projektne lokacije. Na osnovu njih može se generisati ogroman broj podataka, od kojih većina u ovom trenutku nije ni zabeležena, a kamoli obrađena. Internet stvari (IoT) je već stvarnost u mnogim drugim sektorima. Senzorima i bežičnom tehnologijom, poput NGC tehnologije, omogućilo bi se da oprema i sredstva postanu „inteligentni“ i uvezani. Na gradilištu IoT bi omogućio mašinama, opremi, materijalima i strukturama komunikaciju sa centralnom platformom za podatke, kako bi se prikupili najznačajniji parametri učinka. Uvezivanje na ovaj način omogućilo bi praćenje stanja građevinske opreme i automatizovano slanje upozorenja za preventivno održavanje; automatizaciju upravljanja zalihama i njihovog naručivanja; procenu kvaliteta konstrukcija u ranim fazama; poboljšanje energetske efikasnosti na samom gradilištu; veći stepen bezbednosti. Usvajanje ovih tehnologija i napredna analitika podataka u građevinskim projektima mogu pomoći u poboljšanju efikasnosti, vremenskih rokova i upravljanju rizicima, što u krajnjoj liniji donosi i finansijske uštede.

  1. Dizajn i gradnja zasnovani na budućnosti

Novi građevinski materijali poput betona koji se samozaceljuje i nanomaterijala, kao i inovativni pristupi izgradnji poput 3D štampanja, građevinskoj industriji donose smanjenje troškova, ubrzavaju izgradnju uz poboljšanje kvaliteta i sigurnosti. Na građevinske materijale obično otpada više od polovine ukupnih troškova jednog projekta, i stoga je dalji razvoj ovog segmenta od ključnog značaja. Novi i bolji građevinski materijali neophodni su usled smanjenja emisije ugljen dioksida, agilnosti lanca snabdevanja, jer transport teških materijala i opreme ima ogroman uticaj na troškove i vreme. Neophodno je obezbediti kvalitetnije i izdržljivije materijale, jer sa rastućim kapitalnim troškovima, investitori insistiraju na dužem komercijalnom životu objekata.

U poslednjih nekoliko decenija talas inovacija doneo je značajne novine u ovom segmentu, ali industrija mora da pređe sa unapređenih i prefabrikovanih struktura na sledeću generaciju tehnika poput pred-montaže, 3D štampe, robotizacije konstrukcija.

Imajući u vidu nizak nivo usvajanja novih tehnologija, alata i pristupa, svi u građevinskoj industriji moraju da usvoje nov način razmišljanja. Da bi industrija napredovala, neophodno je da prihvati četiri principa: transparentnost i deljenje rizika kojima se obezbeđuje jednako deljenje prednosti koje proizlaze iz usvajanja tehnoloških inovacija; orijentacija na povratak investicije ali kroz unapređenje procesa rada; jednostavnost i intuitivnost u dizajniranju novih rešenja i nezaobliazno upravljanje promenama gde na menadžmentu leži odgovornost da objasne zašto su promene neophodne, koje benefite donose i kako utiču na organizacionu strukturu, mogućnosti i resurse.

 

Na primeru drugih industrija videlo se da oni koji prvi preduzmu korake u skladu sa neophodnim promenama grade održivu konkurentsku prednost. Isto će biti i u sektoru građevinarstva, a otpor promenama više nije opcija.