Bakterije koje beton čine večnim materijalom

Beton je najpopularniji građevinski materijal, a još od doba Rimljana, ljudi pokušavaju da pronađu način kako da učine beton trajnijim.

Bez obzira na to kako ga dodatno ojačavali, vremenom se u betonu javljaju pukotine koje pod nekim uslovima mogu dovesti do toga i da se celokupan objekat sruši. Problem je u suštini u pukotinama kroz koje će voda uvek naći put. Dodatno, ukoliko ste beton ojačali metalnom armaturom, može doći i do korozije koja dodatno ugrožava sigurnost konstrukcije.

Tehnološki univerzitet u Delftu, u Holandiji, kreirao je bio-beton – materiju koja samostalno zaceljuje nastale pukotine.

Bio-beton se meša kao i običan beton, ali sa dodatnim sastojkom u vidu specijalnih bakterija. Ovaj „isceljujući agens“ ostaje netaknut tokom procesa mešanja, a postaje aktivan ukoliko dođe do pukotine u betonu i dodira sa vodom.

Bio je poseban izazov pronaći bakteriju koja može da preživi u izuzetno suvoj sredini kao što je beton, a koja je pritom i vrlo alkalna. Odabrali su bacillus, gram pozitivne, štapićaste bakterije, koje uspevaju u alkalnim uslovima i proizvode spore koje decenijama mogu da prežive bez hrane i kiseonika.

Sledeći izazov je bio kako naterati bakteriju da proizvede materijal neophodan za popravak betona – a to je krečnjak. Da bi proizvela krečnjak bakterijama je neophodan izvor hrane. Izabrali su kalcijum laktat koji su naučnici zajedno sa baketrijama smestili u kapsule od biorazgradive plastike koje dodaju u mešavinu mokrog betona. Kada dođe do stvaranja pukotina u betonu, dolazi do prodora vode u ove pukotine koja zatim rastvara kapsule. Bakterije se zatim umnožavaju i hrane laktatom i u tom procesu kombinuju kalcijum sa karbonatnim jonima formirajući krečnjak koji zatvara pukotine.

Ovakav pristup mogao bi da bude početak novog doba bioloških objekata i svojevrsna simbioza prirode i građevinskih materijala, koja će ujedno doneti i značajne uštede kada govorimo o troškovima održavanja betonskih konstrukcija.