Trka za najvišu zgradu sveta

Najviše zgrade vekovima unazad predstavljale su odraz društvenih vrednosti. Tako su srednjovekovnim gradovima dominirale katedrale, tokom 18. veka zgrade državnih institucija, a modernim gradovima dominiraju građevine koje predstavljaju centar ekonomskog života. Trka u nebesa danas predstavlja poseban barometer imajući u vidu da samo razvijeni gradovi imaju infrastrukturu da podrže izgradnju ekstremno visokih zgrada.

Do 2000. godine prosečna visina nebodera iznosila je oko 375 metara, u narednoj dekadi povećana je na 439 metara. Već u periodu do 2020, procenjuje se da će prosečna visina oblakodera biti 598 metara. Sa eksplozijom urbanizacije širom sveta i privredom u razvoju postavljena je pozornica za globalni bum nebodera. Ali termin „super-visoki soliteri“, koji je označavao zgrade od 300 metara i više, nije više adekvatan. Živimo u dekadi „mega-nebodera“, minimalne visine od 600 metara.

Titulu najviše zgrade sveta od 2008. drži Burj Khalifa, sa vrhom na ponosnih 828 metara. Izgradnja ove kule trajala je sedam godina, a najveći izazov s kojim se susreću inženjeri je upravo kako skratiti vreme izgradnje. Kompanija koja je radila na ovom projektu naknadno je osmislila holistički građevinski sistem koji za trećinu, pa i polovinu, skraćuje vreme neophodno za izgradnju ovakvih građevinskih džinova. Burj Kalifu će već 2020. godine sa trona skinuti Jeddah kula, čija je izgradnja u Abu Dabiju počela 2013, i koja će po prvi put dostići visinu od jednog kilometra.

Vašar taštine?

Nastanak ovakvih mega-konstrukcija povukao je sa sobom razvoj različitih tehnologija. Takođe, cena njihove izgradnje je mnogo viša jer podrazumeva postavljanje posebnih temelja, strukturne sisteme koji će izdržati opterećenja vetra, kao i visokotehnološke mehaničke, električne i protivpožarne sisteme.

Iako većina ne osporava izgradnju gustih gradskih jezgara u cilju maksimalne upotrebe zemljišta i kako bi se kreirale mogućnosti za investiranje, postoje mišljenja da iznad određenih visina ne treba ići. Uložene vrednosti su sve manje opravdane kako se s visinom povećavaju troškovi izgradnje i održavanja i imajući u vidu da ovi građevinski titani nisu nužno i efikasni. Neke od najviših zgrada kritikovane su sa stanovišta da su im dodati „spratovi taštine“ koji nemaju nikakvu svrhu sem da ove objekte smeste na arhitektonsku lestvicu super-visokih neobodera.

Gotovo trideset odsto visine Burj Khalife je neupotrebljivo. Tačnije, u pitanju je 244 metra, koji bi, ukoliko ih sagledamo zasebno, predstavljali jedanaestu najvišu zgradu Evrope. Slično je i sa Zifeng kulom u Kini, gde je neupotrebljivo 133 metra, zgradom Banke Amerike sa 131 metrom, Burj al Arabom sa 124 metra, dok Sharp u Londonu ima 20% neupotebljivog prostora. S druge strane, Empire State zgrada u Njujorku, koja je u periodu od 1931. do 1972. važila za najvišu na svetu, ima tek jedan odsto neupotrebivog prostora. U novom svetskom trgovinskom centru One, koji zvanično dostiže visinu od 546,2 metra, upotrebni prostor ide tek do visine od 386,5 metara, dok je ostatak vrh tornja koji služi kao antena. Stoga se postavlja pitanje – da li ove zgrade uopšte mogu da se smatraju visokim koliko se i tvrdi?

Postoje tvrdnje da ovakve zgrade povećavaju vrednost čak i imovine u njihovoj blizini i to od 35 do 50 odsto. Kao jedan od benefita ovako visoke gradnje ističe se činjenica da se na ovaj način optimizuje upotreba prostora, oslobađa prostor za parkove i druge javne površine u gradovima koje pritiska sve brža urbanizacija. Jedan od problema je to što je za zgradu visine od 300 do 600 metara neophodno od 24 do 36 meseci kako bi se popunili njeni kapaciteti. Za Burj Khalifu, čija je izgradnja stajala 1,5 milijardi dolara, tvrde da je ostvarila veći povraćaj investicije u odnosu na znatno niže objekte.

Domovi mega-projekata

U gotovo svakom značajnijem gradu u Kini gradi se neka super-višespratnica. Od 2012, Kina je na svoj spisak dodala 38 oblakodera viših od 300 metara, a na putu je novih 16 u ovoj godini. Ovaj bum posebno je vidljiv u delti reke Pearl, megaregiona oivičenog Hong Kongom, Šenženom i Gvangdžouom. Danas, 20 od 100 najviših zgrada sveta locirano je upravo ovde, a ako posmatramo celu Kinu, ona je dom 46 od stotinu najviših nebodera sveta.

Izgradnja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ne prestaje već decenijama, i većina je vertikalno orijentisana. Danas je Dubai dom za gotovo hiljadu oblakodera, a trenutno je u izgradnji 13 projekata koji će dostići ili premašiti visinu od 300 metara.

Većina evropskih zemalja ne ide u preterane visine, sa izuzetkom moskovkskog Internacionalnog poslovnog centra gde su od 2012. godine izgrađena četiri objekta viša od 300 metara.

U ranim godinama dvadesetog veka, Sjedinjene Američke Države bile su nesumnjivi šampion u izgradnji nebodera, ali se situacija značajno promenila. Samo šest komercijalnih građevina iznad 300 metara visine izgrađena su na ovom prostoru u poslednjih 20 godina. Izuzetak je Njujork, gde je i započela manija ekstremnih višespratnica, u kom se trenutno gradi 30 nebodera, a koju delimično podstrekuje luksuzno tržište nekretnina. Ukoliko trenutne brojke mogu da posluže kao indikatori, američka „ljubavna afera“ sa neboderima može biti ponovo obnovljena u urbanim centrima širom zemlje.

Do koje visine?

U Dubaiju se cena izgradnje podiže u proseku osam odsto po metru kvadratnom za svakih dodatnih deset spratova, tako da su finansije ključne u daljem dostizanju visina. Svi ovi objekti su mešovite namene, mesta u kome se nalaze hoteli, kancelarijski prostori, stambeni objekti, a u težnji da se ostvari brži povrat uloženog kapitala. Ekonomski uslovi su skloni promenama u toku projekta ovakvog tipa i to je jedino što će ograničiti investitore.

U cilju smanjenja rizika, radi se na planovima izgradnje super-visokih zgrada po fazama, kako bi bile pogodnije za promenu namene, posebno tokom procesa izgradnje. Takođe, razvijaju se koncepti modularne proizvodnje elemenata van gradilišta kako bi se smanjili vreme i troškovi izgradnje.

Do koje visine će se ići, danas zavisi i od liftova. Konvencionalni kablovi mogu da izdrže put od nekoliko stotina metara, dok su čelični kablovi preteški za kilometarske višespratnice. Trenutno se testira sistem liftova bez kablova, koji će omogućiti nesmetanu gradnju u oblacima.