Kuba – na rubu promena

Kuba - najveće ostrvo Kariba i jedna od najegzotičnijih turističkih destinacija u svetu, san je mnogih ljubitelja putovanja u Srbiji, ali samo retki mogu sebi da priušte da se nađu u zemlji Fidela Kastra, salse, merengea, rumba,

Kuba – najveće ostrvo Kariba i jedna od najegzotičnijih turističkih destinacija u svetu, san je mnogih ljubitelja putovanja u Srbiji, ali samo retki mogu sebi da priušte da se nađu u zemlji Fidela Kastra, salse, merengea, rumba, mohita, cigara i lepih žena.

Sunce i more su tokom cele godine na raspolaganju turistima širom sveta. Osim lepog vremena, ka ovoj predivnoj destinaciji privlače nas i specifičan način života, još uvek
neiskvaren uticajem kapitalizma, u zemlji gde nema neobrazovanih i gde je zdravstvena zaštita na najvišem mogućem nivou. Dugogodišnji vođa nacije i komunističke partije Kube, Fidel Kastro, predao je partiju i državu u ruke mlađem bratu Raulu, iako su obojica već vremešni. Na čelu države Fidel se nalazio od 1. januara 1959. godine i uspešno je vladao zemljom u prilično turbulentnom vremenu.

 

Stalno sam sebi govorio, na Kubu se mora otići dok se još može osetiti duh vladavine braće Kastro i komunističke partije, posle toga, kada uđe kapital, to više neće biti isto. Osećam da je ovo poslednji voz da se uradi tako nešto. Spakovao sam kofere i uputio se na Karibe.

 

Automobili i arhitektura su kao na razglednicama sredinom prošlog veka. Iako su većina njih muzejski primerci, i dalje funkcinišu i završavaju posao. Pitanje je još koliko dugo će na ulicama glavnog grada Havane biti ovakvih modela, ne znam za lokalno stanovništvo, ali meni će iskreno biti žao ako ih ne bude. Ako do toga dođe jedno je ipak sigurno, građevine će ostati. Spomenici kulture, tvrđave, katedrale, trgovi, crkve, manastiri, zgrade prelepih i raznobojnih fasada nastali pre tri i više vekova ostaće ovde i govoriće o burnoj istoriji Kube. Od španskih kolonista, preko kratke vladavine SAD, do nezavisne Kube (1902. godine) u kojoj je od 1959. godine na čelu komunistička partija. U arhitekturi ostrva oseća se jak uticaj kolonijalne Španije, a objekti su građeni od materijala koji su dostupni na ostrvu. Od dolaska komunista na vlast počeo je u arhitekturi da se oseća uticaj bivšeg SSSR, pa su tako objekti koji su rađeni za radničku klasu uglavnom građeni u predgrađima, klasičnog pravougaonog oblika i uglavnom od betonskih blokova.

 

Svakako da su turistima daleko privlačnije građevine nastale u 17. i 18. veku i one malo starije, njih možete videti na skoro svakoj fotografiji kojom je ovekovečena lepota Kube. Vedrina, duhovna lepota i gostoljubivost Kubanaca ne mogu se tako lako preneti ni fotografijom ni kamerom. Da biste to osetili morate doći, videti, čuti i osetiti pravu lepotu ove karipske lepotice.