Pametne zgrade – građevine budućnosti

U vremenu u kom živimo sve većem broju uređaja dodaje se odrednica „pametni”. Krenuvši od telefona, stigli smo do zgrada, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati i pametne gradove. Glavni motiv kome teže sve najnovije tehnologije je umreženost, a

U vremenu u kom živimo sve većem broju uređaja dodaje se odrednica „pametni”. Krenuvši od telefona, stigli smo do zgrada, a u bliskoj budućnosti možemo očekivati i pametne gradove. Glavni motiv kome teže sve najnovije tehnologije je umreženost, a baš po tom principu funkcionišu „pametne zgrade”. Dakle, o čemu je reč?

Pametnim zgradama se nazivaju objekti u čijoj su izgradnji korišćeni materijali i sistemi u cilju manje potrošnje energije i što jednostavnijeg korišćenja svih sadržaja. Poslovni objekti, hoteli, bolnice, škole ili objekti za stanovanje – svi imaju potrebu za uštedom i većim komforom. Mnogobrojni i raznovrsni senzori i kamere predstavljaju čula koja prikupljaju informacije i iniciraju akcije, gde je krvotok neuronska mreža, imitirana nekim od protokola, i magistrale za prenos podataka i upravljačkih signala. Na kraju na red dolaze internet i internet mreže koje pojedinačni organizam povezuju sa celokupnom zajednicom i omogućavaju da to funkcioniše u najboljem redu.

 

Kao što, na primer, naše telo reguliše unutrašnju temperaturu, prilagođava se spoljašnjim uslovima ili trenutnoj fizičkoj aktivnosti, tako i pametna zgrada automatski može da podešava svoju unutrašnju temperaturu ili temperaturu svake prostorne celine zasebno na osnovu spoljnih faktora ili unutrašnjih aktivnosti, odnosno neaktivnosti, pomoću automatske kontrole sistema grejanja, ventilacije i hlađenja. Po istom principu funkcioniše rasveta, unutrašnja i spoljašnja, kao i fasadna, sigurnosni sistem nadzora, kontrola pristupa, kontrola agregata, pumpi i liftova, što je od izrazitog značaja kad su u pitanju poslovne zgrade.

 

I naš Beograd ide u korak s inovacijama. Međutim, ugledu i urbanizaciji našeg grada doprinosi još uvek jednocifren broj pametnih zgrada.

Prva pametna zgrada na Balkanu poznata pod imenom „B2“ u Balkanskoj 2, koja je sa izgradnjom počela 2005. a završena je 2008, sa sobom je donela potpuno novu dimenziju i pogled na to kako možemo koristiti tehnologiju. Svojim korisnicima i stanarima omogućila je daljinsko upravljanje uređajima kao što su klima-uređaj, televizor i kuhinjski uređaji. Među nesvakidašnjim benefitima ove zgrade je mala meteorološka stanica na krovu koja je podešena da predviđa promene i da na njih reaguje podizanjem spoljašnjih kapaka kako bi odbila ili zadržala toplotu.

 

Ušteda energije i optimizacija troškova su naši primarni benefiti jer smo pošli od toga da pametna zgrada mora da omogući pre svega uštede, a onda povećani komfor – rekao nam je Dragan Praštalo, izvršni direktor firme „Mali kolektiv“, koja je zajedno sa „Euro Trade Belgrade d.o.o.“ investitor zgrade u Balkanskoj ulici. – Naši troškovi, odnosno troškovi naših klijenata za grejanje i hlađenje su bitno ispod troškova bilo kog drugog isporučioca u Beogradu i Srbiji. Svi naši korisnici plaćaju račune koji su bar 50% niži nego računi toplana, sa smanjenim računima za struju jer se hlade na isti način na koji se i greju. Dodatni benefiti ove zgrade su: visoke komunikacione sposobnosti koje nemaju limit, odnosno protok podataka je neograničen, upravljanje svim resursima centralizovano na jednom mestu, potpuna kontrola kretanja kroz zgradu i prvi su uveli digitalni video-nadzor – ističe Praštalo.

 

Na pitanja koje su poteškoće sa kojima su se suočavali tokom gradnje prve pametne zgrade u Beogradu, gospodin Praštalo kaže: U to vreme nije bilo projektanta koji je mogao da projektuje pametnu zgradu. Mi smo sarađivali s firmom „Mašinoprojekt“ koja je imala dobru ekipu koja je to iznela sasvim dobro. Međutim, ceo proces bi trebalo da drugačije funkcioniše, da postoji arhitekta koji to sve osmisli, pa inženjeri koji vas vode kroz bespuća izgradnje ovakvog objekta, a u stvari mi smo vodili njih, i uz sve to smo za svaku oblast angažovali savetnika projektantima koji su bili uključeni u sve inovacije. Pored toga, za vreme gradnje zgrade „B2“ ni na svetskom nivou nije bio uspostavljen jasan standard za pametne zgrade, mada ni pravdanje troškova u tom inicijalnom momentu nije bilo jednostavno, na momente je čak delovalo i neobjašnjivo. U međuvremenu se posle izgradnje zgrade „B2“ dosta radilo na urbanizaciji grada, pa je izgrađeno još nekoliko pametnih zgrada na prostoru Beograda, od čega su tri pozicionirane na Vračaru.

 

Najnovija i najinovativnija pametna zgrada – „Xenon“ svoje mesto zauzela je na beogradskoj opštini Zvezdara. Zgrada sadrži stambeno-poslovni deo i ono što je razlikuje od ostalih je što u okviru nje postoji i hotel. Jedinstveni benefit koji zgrada nudi je pogodnost za one koji stan kupe kao investiciju jer hotelski deo omogućava kompletnu podršku i servis prilikom izdavanja stanova na dnevnom nivou, a svojim stanarima pruža brojne povlastice.

Zgrada „Xenon“ se prilagođava trenutnoj aktivnosti, raspoloženju, navikama i životnom stilu svakog stanara zahvaljujući upotrebi moderne tehnologije – KNX standarda. Jednom ugrađena KNX instalacija može bezgranično da se nadograđuje opremom svih svetskih proizvođača sa KNX sertifikatom. Zgrada poseduje i meteorološku stanicu koja sama upravlja roletnama, koje spušta u slučaju oluje, podiže u slučaju sunčanog dana zimi i ostvaruje uštede u potrošnji energije. Ova izuzetno energetski efikasna zgrada, sa sopstvenim izvorima energije, podnim, zidnim i fun coil sistemima za grejanje i hlađenje, duplim izolacijama, zidovima od 60-80 cm, sendvič zidovima između stanova i prozorima sa trostrukim niskoemisionim staklom punjenim argonom korisnicima će dugoročno donositi ozbiljne uštede energije – rekao nam je suinvestitor projekta „Xenon“ Branko Simović.

 

U pametne zgrade postavljaju se i kamere za nadgledanje objekta izuzetno velikog zuma, kao i mreže senzora koji prate sve, od parking prostora do požarnih alarma. Pametne zgrade treba da sadrže različite vrste komunikacionih mreža koje bi, recimo u slučaju požara, putem senzora i videokamera slale informacije kao što su raspored spratova i liftova, kao i podatke o temperaturi, osvetljenju i dimu direktno do dežurnih dispečera, s ciljem da se što preciznije informacije što brže pošalju do nadležnih službi. Objekat može sam da obavesti vatrogasnu stanicu o uzbuni i locira ugrožene.

 

Svoj pun smisao koncept pametnih zgrada dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, produktivnog i ekonomičnog životnog i radnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjivanje troškova održavanja i opšte društvene korisnosti zaštite životne sredine. Tako da, ukoliko i vi želite da živite u ekološkom, inovativnom i elitnom okruženju baziranom na umreženosti i lakom i brzom korišćenju uređaja, onda su vaš idealan izbor upravo pametne zgrade.