“Škoda”, istorija i nasleđe

Priča o “Škodi” ne počinje sa četiri, već sa dva točka - biciklom “slavija 2”. Osnivači “Škode” Vaclav Laurin i Vaclav Klement napravili su ovaj bicikl 1895. godine. Osim istog imena i ljubavi prema biciklizmu, imali

Priča o “Škodi” ne počinje sa četiri, već sa dva točka – biciklom “slavija 2”. Osnivači “Škode” Vaclav Laurin i Vaclav Klement napravili su ovaj bicikl 1895. godine. Osim istog imena i ljubavi prema biciklizmu, imali su još jednu zajedničku crtu: jak inventivni duh.

 

Od skromnih početaka, dva prijatelja su nastavila da stvaraju svetske formativne motocikle koji su vrlo brzo počeli da osvajaju trke i ruše rekorde u brzini. Ohrabreni ovakvim uspehom, prešli su i na četvorotočkaše i sa “voaturet A” započeli su automobilsku liniju koja “Škodu” čini jednim od najstarijih proizvođača automobila u svetu. U mnogim aspektima, priča o “Škodi” se provlači kao nit kroz najkatastrofalnije i najstrašnije događaje u Evropi tokom prošlog veka, a njeno pobedničko uzdizanje danas jedan je od ohrabrujućih nagoveštaja za budućnost.

U prošlom veku “Škoda” je bila najvažnija industrijska sila u austrougarskoj imperiji – proizvođač vozila za prevoz teškog tereta i oružja koji je zasenio “Krup” i po obimu i po rezultatima. Kada je 20-ih godina prošlog veka grupa kupila “Laurin & Klement” firmu za proizvodnju automobila, njena vrednost je bila jako mala. “Folksvagen grupa” je preuzela “Škodu” kao centralni deo svoje postnacističke grupe i strategije nakon Hladnog rata. Bio im je potreban brend koji su mogli da prodaju na rastućim tržištima istočne Evrope i Rusije, znajući da desetine miliona ljudi koji žive istočno od Varšave neće želeti da kupe nemačke automobile. Ta potraga je inspirisala VW da uloži milijarde u fabriku “Škoda” iz Mlade Boleslav i da je pretvori u najbolju fabriku automobila u Evropi.

 

Od 1895. do 1905. – od fanatika za bicikle do ludila za motorima

Kao što smo već pomenuli, osnivači su počeli izradom bicikala. U decembru 1895. godine, vatreni biciklista Vaclav Laurin (mehaničar) i Vaclav Klement (bibliotekar) započeli su dizajniranje i proizvodnju bicikala. Njihovi bicikli su se dobro prodavala, pa je firma “Laurin & Klement” odlučila da napravi sledeći korak – da u proizvodnju doda i motore. Pravljenjem motocikala počeli su da se bave 1899. godine, promenili naziv kompanije firme u “Laurin & Klement Co” i ostvarili nekoliko pobeda na trkama. Dok su pravili skoro 4.000 motocikala različitih tipova, započeli su eksperimentisanje novim fenomenom – automobilom – koji je postepeno počeo da zamenjuje motocikle od 1905. godine pa nadalje.

 

Od 1905. do 1933. – od automobila do aviona… i plugova
U ranim 1900-im, “Laurin & Klement Co” radili su bez greške i njihov prvi automobil “voaturet A” postao je veliki uspeh, postavši klasik u češkoj istoriji. Kompanija je ostvarila stabilnu poziciju u razvoju međunarodnog tržišta. Kada je 1914. počeo rat, započeli su proizvodnju vozila za prevoz naoružanja. Zbog ekonomskih uslova u Čehoslovačkoj u to vreme, firmi “Laurin & Klement” bio je potreban jak industrijski partner kako bi ojačala i modernizovala kompaniju. Oni tada nisu samo proizvodili različite tipove automobila, već i kamione, autobuse, motore za avione i poljoprivrednu mašineriju, kao što su motorni plugovi. Udružili su se sa “Pizen Skodovka Co” 1925. godine i postali “Škoda”. Od 1933. do 1939. – popularna legenda Ranih 30-ih “Škoda” je imala problema. Srećom, probila se tipom A “škoda popular”, koja je postala legenda u drugom delu dekade. Kako je težila samo 650 kg, “škoda 420 popular” mogla je dostići brzinu od 80 km/h i imala je fantastičnu cenu. S jedne strane, “popular” vozilo je korišćeno kako za ambulantne, tako i za i dostavne potrebe, dok je s druge strane moglo da izdrži četvoromesečni put u Indiju sa najpoznatijim čehoslovačkim tegljačem i kabriolet verzijom koja se odlično pokazala na poznatoj trci u Monte Karlu 1936. godine.

Od 1939. do 1960. – od Drugog svetskog rata do prvog “oktavija” modela
Drugi svetski rat počinje 1939. godine. Čehoslovačku su okupirali Nemci, a period do 1945. bio je razoran i za “Škodu”. Program proizvodnje civilnih automobila bio je ograničen i većina proizvodnje služila je da se podrži nemački rat. Nakon rata, kao deo nacionalizacije Čehoslovačke, kompanija je postala državna firma i preuzela je kompletnu proizvodnju putničkih vozila. U ovom periodu “škoda tjudor” počinje uspešno da se izvozi i u Australiju uz predstavljanje izmenjenog modela “škoda 1200”, koja je ranije nekoliko puta bila modernizovana kao “1202”, da bi 1973. godine napokon “škoda 440”, koji se 1959. godine razvio u prvi “oktavija” model, koji je dobio naziv po tome što je to bio osmi model koji je proizveden nakon završetka Drugog svetskog rata.

 

Od 1960. do 1989. – mnoštvo inovacija, nedovoljna proizvodnja
Češka ekonomija je napredovala do 60-ih, a onda je oslabila zbog novih tehnologija na Zapadu. “Škoda” je nastavila da pravi nova i poboljšana vozila – u formi modela “oktavija”, “felicija”, MB i “rapid” – ali je proizvodnja stvarno ponovo uznapredovala tek dolaskom modela “favorit” 1987. godine. Uspeh ovog modela je bio toliki da je finalnu veoma lepu verziju “favorita” dizajnirao legendarni Italijan, Bertone. Od 1990. pa nadalje – nova era zadovoljstva u vožnji Sa političkim promenama 1989. godine, kada je srušen Berlinski zid, nastali su novi uslovi na tržištu ekonomije. Vlada Republike Češke i rukovodstvo “Škode” počeli su da traže inostrane partnere u pokušaju da osiguraju konkurentnost firme na duže staze. U decembru 1990. godine odlučili su se za “Folksvagen”, a udruženi poslovni poduhvat započeli su naredne godine. “Škoda” je postala četvrti brend u grupi “Folksvagen”, pored brendova “Folksvagen”, “Audi” i “Seat”.

 

Od tada “Škoda” sve više jača, proizvodeći mnogo odličnih vozila i ujedno usrećujući mnoge vozače