Zaha Hadid – Neprolazna avangarda „kraljice krivina“

Ona je prva žena koja je dobila najveće priznanje u oblasti arhitekture, Prikerovu nagradu 2004. godine. Dobitnica je i najprestižnijeg arhitektonskog priznanja u Velikoj Britaniji, Stirling nagrade 2010. i 2011. godine. Kraljica Elizabeta II 2012. godine odlikovala ju je

Ona je prva žena koja je dobila najveće priznanje u oblasti arhitekture, Prikerovu nagradu 2004. godine. Dobitnica je i najprestižnijeg arhitektonskog priznanja u Velikoj Britaniji, Stirling nagrade 2010. i 2011. godine. Kraljica Elizabeta II 2012. godine odlikovala ju je titulom dame za dostignuća u arhitekturi, a 2015. godine postala je prva žena nagrađena Kraljevskom zlatnom medaljom Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA).

 Brojne nagrade i najprestižnija priznanja teško da mogu da odslikaju uticaj koji je na arhitekturu ostavila Zaha Hadid. „Kraljica krivina“, kako ju je oslovljavao britanski „Gardijan“, pionirka je parametrije i ikona neofuturizma. Kreirajući izuzetno ekspresivne, fludine forme višestrukih perspektiva i fragmentirane geometrije, odslikavala je haos i tok modernog života i stvarala vanvremenska arhitektonska remek-dela. Ipak, veliko ime svetske arhitekture od prvog izvedenog objekta delilo je više od decenije. Ostala je posvećena ideji, a razvoj tehnologije išao je u susret njenom arhitektonskom senzibilitetu. Kada su, pomoću savremenih kompjuterskih programa, njene zamisli počele da izgledaju ostvarivije, kreće vrtoglavi uzlet zaustavljen preranom smrću.

 Potpis ZHA nalazi se na zgradi Opere u Guandžou (2010), Riversajd muzeju u Glazgovu (2011), Kulturnom centru Hejdar Alijev u Bakuu (2012), Inovejšen taueru u Hongkongu (2013), Dongdemun dizajn plazi u Seulu (2014) i Vangdžing Soho kompleksu u Pekingu (2014). A to je samo nagoveštaj naprasno okončane karijere.

 U vreme njene iznenadne smrti 2016, Zaha Hadid Architects (ZHA) iz Londona bila je najbrže rastuća britanska arhitektonska praksa. Oko 950 projekata u 44 države sveta, insistirajući na kontekstu, kulturnom i socijalnom diverzitetu, stvaralo je 500 zaposlenih čak 55 različitih nacionalnosti. I posle Zahine smrti, zaposleni su rešeni da 36 otvorenih projekata i sve buduće nastave zadržavajući ime firme i karakterističan arhitektonski izraz. Ipak, jedini preostali partner, Patrik Šumaher, koji vodi kompaniju još od 1988. godine iznenađujućim manifestom na ovogodišnjem Svetskom festivalu arhitekture u Berlinu nagovestio je novi pravac. Govoreći na temu izgradnje Londona, on je odbacio koncept socijalnog stanovanja, nazivajući korisnike tih objekata „freeriders“ i nepravedno privilegovanim, i predložio izgradnju Hajd parka i privatizaciju svih javnih prostora.

 

“Zaha Hadid nije pisala manifeste, ona ih je gradila”, tako se od stavova svog direktora Patrika Šumahera ograđuje ZHA u otvorenom pismu, istovremeno negirajući frakcije unutar firme. Uz zaključak da odbijajući sve vrste ograničenja Zaha nije oblikovala svoju ideologiju za amfiteatar. Ona ju je živela.